1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Rating 0.00 (0 Votes)
ImageDJ Kevin Saunderson, najpoznatiji kao Inner City nastupio je 31.04.2006. u klubu Točak u Petrovaradinu.U toku je proslava 20ogodišnjice bavljenja muzikom i u okviru nje Elevator Svetske turneje sa nastupom u Novom Sadu. Na sreću čak i mlade generacije, koje nisu čule za Inner City prepoznaju pesme ovog umetnika pošto se svake godine pojavi makar jedan remix jednog od hitova, a najčešće Good Life i Big Fun, za šta je svojevrsno svedočenje Crossroad stage na Exitu, gde kada DJ-evi (Srdjan i Sale pogotovo) puste njegove pesme publika se oduševi.U Hotelu Park Srdjan Šveljo i Alexandar Mladenović (In Radio), dobili su exkluzivno pravo na intervju sa jednom od najvećih DJ zvezda koje su u bližoj prošlosti posetili naš grad. Na pitanje kako se slažu dva brenda po kojima je poznat, Kevin je izjavio – dobro, s obzirom na to da dolaze od iste osobe, ali da je u Iner Sitiju hteo da stavi akcenat na vokale, jer je odrastao pod uticajem različitih muzičkih stilova, a većina od tih stilova podržana je vokalima, u prvom redu to su zvuci sa kojima je odrastao – motown i disco, ali gaji i duboko poštovanje prema muzici bez vokala, u čijoj je popularizaciji čak i učestvovao.Kada je počeo da radi želeo je da stvara underground muziku, ali vremenom u projektu Inner City želeo je da stvori muziku koju bi ljudi osećali duboko u sebi. To je i uspeo i kada je reč o muzici i kada je reč o vokalima koji prijaju.
 
P: Koji su izvođači inspiracija za tvoju muziku?
O: Chaka Khan, Whitehead i završava rečenicu veselo
pevajući pesmu „aint no stopping us now“…
P: A od novijih izvodjačha ko su tvoji saradnici, s kim
najviše voliš da radiš, imaš veliku listu saradnika...
O: O čoveče, pa trenutno ne radim ni sa kim,
razgovaram sa Deep Dish želeo bih da uradim nešto sa
njima da vidim šta ćemo napraviti. Od kad sam počeo da
stvaram muziku uglavnom sam radio sam, i sa par momaka
iz Detroita u početku. Nikad nisam radio sa mnogo
ljudi.
P: Znači kada nastaje Kevin Sanderson remix, ti stvar
dobiješ recimo e-mailom ili na neki drugi način i
ustvari ne saradjuješ bukvalno sa osobom čiju stvar
remixuješ?
O: Kad remixujem oni mi pošalju pesmu i ja je
remiksujem, uvek to radim sam. Dakle, ne mogu ti reći
sa kim najviše volim da radim, još ne znam, mada možda
će to biti sledeći stadijum u mom radu. Svidja mi se
mnogo muzike koju čujem i ima mnogo ljudi čiji rad
poštujem tako da ko zna.
P: Već smo spomenuli komercijalnu muziku, čini se da
si i ti u jednom momentu pravio komercijanu muziku,
mada je to bila kvalitetna muzika koje je u tom
trenutku postala i prodavana muzika – dakle,
komercijala.
O: Da, to je postala, mada nije tako počelo. Da bi
muzika bila komecijalna ona ne mora da se pravi da bi
bila komercijalna. Ona se jednostavno dopadne ljudima
i postane popularna. To je bio moj šesti ili sedmi
album, a pre toga svi moji albumi su bili underground
albumi – imao sam ploče kao što su “Rock to the beat”
i sl. “Rock to the Beat” je bio underground vinil koji
je objavljen u Belgiji, Francuskoj i na još nekim
mestima i dostigao je treće mesto na francuskoj pop
listi, a sav tekst koji je imala je “rock to the
beat”, a ipak je bila popularna, tada je to bio
početak nove muzičke revolucije.
P: A kako si počeo da se baviš muzikom?
O: Prvo Sam bio DJ i tada nije bilo techna, puštao sam
Hip-Hop, Dance, Disco i ta sranja, to je vreme kada
sam puštao Prince-a npr Erotic City. Do 1983 počeo sam
da dižejišem sa Derickpm Mayom i One Act, medjusobno
smo uticali jedni na druge. Ja sam putovao izmedju
Detroita I New York-a, a tada najpopularniji klub bio
je „Paradise Garage“, gde je radila cela DJ ekipa. Sve
to je uticalo na promenu u životu, napustio sam školu
i krenuo je razvoj moje muzike, koji traje i dalje.
Pravio sam prvo instrumentale sa malo vokala, a sve to
na drum-mašini, sa malo klavijatura i uz sekvencer –
samo ta 3 elementa! Više sam vežbao I imao jako dobar
predosećaj. Bilo je to pravo vreme za tu tehnologiju.
1985e izlazi mi prvi material, pa dolazi do saradnje
sa različitim etiketama i saradnjama sa ljudima iz
Evrope. Velika Britanija, Čikago I New York bili su i
mesto stvaranja nove muzike i najveće tržište tada.
Prodao sam 2-3000 primeraka I to je bilo ok, da bih
odmah zatim 1988e, otišao u UK da uradim remix, što su
tada radili samo najveći producenti, a ne DJevi, tako
što su ih bukvalno produžavali. Moj pristup je bio
nova dramaturgija stvari u remixu, što je šokiralo sve
– od izdavača do izvodjača. Sada da bi bio DJ moraš uz
puštanje muzike i objavljivanje svojih stvari da radiš
remixe! A ja sam bio prvi remix kralj! (kaže kroz
smeh) Posle 1988e došao je uspeh sa Inner City, kao i
mnogo drugih projekata drugačijeg zvuka: Tronic Out,
E-dance, XS-experience i jos 8 drugih, čak sam uradio
i neke od prvih drum-n-bass stvari drugačijeg zvuka i
edukovao sam publiku, ali u jednom trenutku morao sam
da vičem – ej, ja sam uradio i tu stvar, tako da,
slično kao sa bavljenjem sportom, morao sam u jednom
trenutku da se odreknem jednog – nekada davno prestao
sam sa bavljenjem košarkom, a sada sam morao da
reduciram interesovanje na samo DVA-TRI muzička stila.
P: Kako danas praviš muziku?
O: Sada samo kompjuterom, lakše je.. Nekada je bilo
drugačije, ali danas je tehnoligija veoma dobra,
promenila se, koristim klavijaturu, i par programa I
sve pesme nastaju na kompjuteru. Ako hoću nešto da
smiksujem u studiju da bi to zaista dobro zvučalo onda
mogu kompjuter da koristim i za to i uvek možeš neka
stara sranja da koristiš zajedno sa novim.
P: Čuli smo da možeš da praviš dobre žurke čak i bez
ploča?
O: Bez ploča?!!! (smeh, jer su mu ploče nestale na
našem aerodromu) Pa uz kompjuter i to je moguće mada
se i tada koriste ploče mada u digitalnom obliku, a
koristim i CDe, pošto često pogubim ploče.
P: Mnogi DJevi misle da moraju da koriste Cde, jer dok
se neko izdanje nadje na ploči već je zastarelo...
O: Da. Digitalni svet se promenio, pesme se mnogo
ranije pojavljuju nego ploče. Ranije se su albumi na
CDu i na pločama pojavljivali skoro istovremeno, ali
danas je drugačije. Izdavaèke kuće su takodje na
gubitku objavljivanjem digitalnog muzičkog trzišta.
P: Danas postoji veliki neopravdan strah da
elektronska muzika postane MAINSTREAM!
O: Nikad neće biti mainstream! Sa druge strane postoje
uvek pesme koje ce iskočiti i biti popularne što je
zdravo. To pomaže da ljudi ostanu zainteresovani, a i
da se nešto zaradi, ali da bi se održao kredibilitet
elektronske muzike ona mora da ostane underground.
P: Da li slušaš ostale DJeve i koga najviše voliš?
O: Ljudi sa kojima nastupam su isti od početka moje
karijere: Derick May, Carl Cox – sa njima sam dosta
nastupao, kao i sa DJ Laurent Garnier-om i još dosta
ljudi…
P: Postoji li nekla pesma za koju još nisi uradio
remix, a voleo bi?
O: Pa radio sam veoma mnogo i ne znam da li za ikoga
nisam, ali ako već moram da biram bila bi to stvar
Eddia Granta, The Warp!
P: Imaš li neke utiske o Srbiji, Novom Sadu i imaš li
uopšte vremena da zapamtiš gde si sve bio?
P: Bio sam u Sarajevu, Beogradu, Splitu, Novom Sadu i
masa skroz isto reaguje – jel to bila sve jedna
država?! Radoznao sam I to me stvarno zanima. A ono
što me je najviše zainteresovalo u Splitu je – riba!
Pečena riba! Kad god odem blizu obale - to me oduševi.
Znaci Split nije u Srbiji, već u Hrvatskoj, a i to je
bila Jugoslaviji. Sad znam...

We have 382 guests and no members online