Share this
Twitter
Slashdot
Technorati
Facebook
Svaki ovaj zapis počnem tako što me nešto podstakne, ili malo prodrma.Boravak i ovaj kratak život u Americi tačnije New Yorku i St.Petersburgu bili su pravi test moje kupoholičarske ovisnosti. Pre neki dan kada sam izašao iz stana ovde na Manhattan-u prvo što sam spazio je ogromna reklama za film " Confessions of a Shopaholic" , i tad sam se nasmešio plakatu i shvatio: "Da ja sam ovisnik o shopingu i jako volim da obilazim prodavnice".Imam tu sreću da mi se i posao vrti uglavnom oko brendova i prodavnica tako da tu uspem da smirim moju želju za posedovanjem nekih stvari jer ih upotrebim u editorijalima, ili već za neko fotkanje za magazine za koje radim JOY ili CKM.
Sećam se svojih davnih šopinga, i dolazaka kad sam bio klinac u Beograd, Novi Sad jer sam znao da ću tamo naći nešto što će me napraviti drugačijim od ostalih , tj.što ću biti malo više ja, isto tako se sećam i odlazaka u Trst i drhtanja na granici samo zbog pune torbe robice, ali ne za šverc već za mene.
Kao pravi kupoholičar ako ništa nisam pronalazio sa sebe ja sam onda kupovao drugima, meni dragim ljudima.Šoping u New Yorku je toliko uzbudljiv, jer nikad ne znate šta vas vreba iza sledećeg ćoška.Toliko je prodavnica, toliko brendova , dizajnera , znanih i ne znanih.Peta avenija je mesto gde možete ostaviti mnogo novca, obišao sam je , zavirio u mnoge radnje, kako dizajnera tako i nekih poznatih brendova, ima tu i skupog ali ima i normalnih prodavnica.
Moj omiljeni deo je bio spustiti se do Union Square-a i odatle ulicom Broadway ka Downtown-u.U toj ulici su mnogi brendovi, multibrend radnje, (Armani Exchange, Urban Outfiters, Old Navy, American Eagle,Yelow Rats, Uniqlo (interesantan japanski brend), Kenet Cole, mnoge radnje kojima i ne znam ime a u kojima sam padao u velike nedoumice koju majicu odabrati, polako kao se spuštate niže sve je jeftinije i jeftinije, na kraju koji i nije baš tako blizu, noge već podrhtavaju, ali strast za novim stvarčicama koje će se negde ukazati je jača.
Pred sam kraj, preko puta srušenog WTC-a nalazi se raj za ljubitelje dizajnera, jer tu je Century21, veliki outlet sa dizajnerskom garderobom.Ugledah ja tu i fenomenalnu majicu John Galiana ali i pantalone Jean Paul Gaultier-a, sva sreća pa sam se malo ubucio pa su mi komadi bili kako tesni tako i smešni na meni inače bi sve pare otišle na njih.
Prvih dana u New Yorku sam samo obilazio prodavnice, svaki dan jurcao gore dole levo desno, nisam više ni sam znao šta sam gde ugledao i šta mi se svidelo.najgore što može da vam se desi , a to je moguće u ovolikom gradu, jeste da ne možete više nikada da pronadjete prodavnicu u kojoj ste baš snimili stvar koja vam se dopada,desilo mi se par puta, i dešava se i dalje ali samo ovde.
Ta želja za novim i neobičnim stvarima mene uvek odvuče u neke sporedne uličice, znam da ću tamo pronaći nešto što je baš za mene.
I nepogrešiv sam.Nije to slučaj samo sa New Yorkom, i u Budimpešti, Madridu, Parizu, Londonu...svugde one malo neobičnije stvari, kreacije nekih novih mladih dizajnera nalaze se van glavnog šetališta i van centra shopinga.Isti slučaj je i u Beogradu (ali o tim predivnim prodavnicama naših dizajnera biće mnogo reči u nekim dolazećim danima).
Inače dobar kvart za takav šoping i te radnjice u New Yorku je kvart Soho koji je baš tu gde sam se i zadesio samo malo levo od Broadway ulice , tu se nalazi i prodavnica Patricie Field, poznate stilistkinje serije Sex and City , posetio sam je naravno a šta sam tamo kupio u nekom sledećem pisanju.
Još jedan deo Manhattan-a Chelsea je mesto gde se nalazi mnogo slatkih malih i jeftinih urbanih prodavnica.Meatpacking District je u West Village-u i tu su imena poput Alexandra Mcquena-a i Stelle Mccartney pronašli mesto za svoje prodavnice.To je vrlo interesantan deo jer su tu nekada bile klanice i mesare sada to postaje jedno od high šoping mesta u New Yorku.
Macys je ogromna robna kuća kao nekad beogradska ali mnogo mnogo veća i jako je popularna u americi, tu na jednom mestu iz svakog rafa neki brand, ili dizajnersko ime vreba na vas, to je za one koji su manje kupoholik avanturisti pa vole da znaju gde je šta i da je sve na jednom mestu. Za jeftin šoping dobar je Daffy s , koji ima gomilu italijanskih brendova po vrlo povoljnim cenama.Najveći problem ovde mi je bio odlučiti se šta kupiti , nisam od onih koji kupuju samo nepophodno, ne , onda se ne bih pronašao u tom imenu kupoholičar.ja kupujem sve što mi se svidi , naravno ako budžet dozvoljava , a njega uvek fali.
Kada krenem da kupujem prvih dana vagam i odlučujem ali zadnjih dana boravka ovde već počinjem da kupujem i ono što mi ne treba, ili što će kad tad završiti kao poklon nekome od mojih prijatelja.Znam da ova strast neće nikada nestati, znam da ću mnogo morati da radim da bih sve nadoknadio i imao za opet .
Ali šoping je to, ko razume razume !
Ono što se dešava na kraju je drama, ostalo je još malo para a baš sad sam ugledao neke zanimljive komade ili slučajno naleteo na one radnje za koje sam mislio da ih nikada neću pronaći.Novčanik je već poluprazan i sad se kupuju sitnice.Poneki suvenir da se ne zaboravi gde se bilo.
Sledi najveća drama od svih a to je aerodrom i predavanje prtljaga.Unapred znam da sam preterao ali dok sma kupovao to mi nije ni palo na pamet.Ne smem ni da kažem sa koliko torbi sam došao a sa koliko odlazim.
Znam samo ako bih morao da se nečega odreknem zbog kilaže bile bi to nevidjene muke jer baš sve , ali baš sve mi nekako treba.
Neću pistai o tome kako mi od prošlogodišnjeg boravka u Americi neke stvari još uvek stoje sa etiketama, pravite se da ovo niste pročitali.
Nadam se da ću na JFK-u uspeti da se pokrijem i da ovo niko neće pročitati sa našeg aerodroma, da me ne bi odvojili sa strane, jer uvek sam im nekkao sumnjiv , ne zbog torbi već valjda zbog toga što sam ćelav.
Inače knigu "Ispovest Kupoholičarke " nikada nisam imao želju da pročitam a film ću možda i pogledati.
Imam ja ulaznice za premijeru. Vodim te .