Share this
Digg
Del.icio.us
Slashdot
Yahoo
Googlize this
Facebook
Stigoh i do polovine ove 2009-te, nekako je sve prošlo vrlo brzo, nekako sam pregurao ovih 6 meseci i ako je sam početak bio predivno proveden u New Yorku i na Floridi, odakle sam došao potpuno inspirisan i ispunjen, ipak ovaj kraj ove polovine je nešto najlepše što mi se moglo desiti. Ne znam smem li i koliko smem da pišem jer znam da je mnogo onih kojima tuđa sreća smeta , mnogo je onih koji bi sve to da pokvare iz nekih svojih ne znam kakvim i čime izazvanih sitnih zlih namera. Ali opet znam da je i mnogo onih koji se raduju podjednako kao da se i njima sve to dešava. O strahovima od ovih prvih neću jer otkrivati svoje strahove u današnje vreme nije baš IN ovo je ipak namenjeno ovim drugima.Kada o nečemu maštate ceo život i kada o toj svojoj želji nemate sa kim da popričate verovatno od toliko nagomilanih i izmaštanih emocija i slika sledi vam ostvarenje iste. Vaš anđeo se kad tad pojavi, zatrepće svojim zvezdicama umesto očiju i jednostavno vas odnese, ponese u sva ona prostranstva koja su do juče bila samo deo vaših snova.Iz sata u sat emocije rastu a srce kvasa od sreće i jednostavno hoće da eksplodira, to je taj neki svakodnevni osećaj koji samo malo primiri u zavisnosti koje obaveze mi sleduju, ali vrlo brzo se vrati i prodrma me kao najveći zemljotres.Uvek sam se pitao da li sam ja doživeo odživeo svoje prve prave ljubavi i da li su one zaista to i bile ili sam se ja sam pomalo zanesen i usamljen prepuštao svemu i svima kao da nikada više neću voleti ili ne daj bože biti voljen.Ovaj put nekako emocije se stapaju, uzajamna je inspiracija ka lepoti, lepota je nepresušna i vidim je svuda oko sebe, po prvi put , možda malo patetično zvuči ali zaista sva lepota me tek sada šamara na najlepši način, u svakom okruženju ja vidim nešto što me podseća na to koliko volim ili još lepše koliko sam voljen.Nikada nisam siguran u trajanje lepote i svega što me obuzima, ne znam ni sam odakle ta nesigurnost u sebe i u one koji me vole , mora da postoji neka caka u detinjstvu ali to je već za moju prijateljicu Kaju , psihologa.Ona je uvek znala da me dobro spusti na zemlju i ako ja uvek mislim da sam čvrstim nogama na njoj.
Sada kuvam sutlijaš jer moj anđeo voli mleko podjednako kao i ja, ništa voda samo mleko, verovatno je od tolike količine bele tečnosti toliko nežan, lep i čist, moj anđeo.
Da li se ikada neko nastanio u vašem srcu, tu spavao, tu se budio, tu rastao, tu se protezao, smešio, sanjao? U moje srce jeste, ovih dana tu je sleteo i ostao moj mali anđeo.A moram priznati i u njegovom srcu je vrlo komforno, toplo, i sigurno.
Moj anđeo mi daje energiju, drži me za ruku i tako zajedno preskačemo oblake, trčimo poljima i zaranjamo duboko duboko u more.Pored mog anđela ja sam najveći i najlepši, ovaj put o lepoti anđela neću pisati to ću ipak zadržati samo za sebe.
Ovo slovo o ljubavi nekome može biti i mučno, nekoga će nasmejati, nekoga iznenaditi jer oni koji me ne poznaju ni ne znaju koliko u meni ima emocija, ali u svakom slučaju trebalo bi da vas podstakne da volite, da se setite koga ste i ko vas je voleo, da želite, jer verujte čuda se dešavaju. Ovo nije samo moja priča , proživeli ste je svi, i drhtaj i onaj pogled i onaj osmeh koji je samo vama dvoma znan, sve ono neverbalno koje čini da verbalno bude jače i iskrenije.
Mogao bih se vratiti u analizu svih proteklih 6 meseci i svih mojih dostignuća, postignuća ali i razočarenja i suza ali to će ići na kraju godine , ovi dani su ispunjeni osmehom i srećom i zato im je mesto ovde, među vama.Nije ni malo lako podeliti ovo sa vama čije su oči ponekad manje a ponekad više uprte u mene i moj rad, ali neka ludost od ljubavi me tera na to. Možda sve ovo i obrišem za koji dan pa ko je pročitao pročitao a možda sve ovo i ostane ovde zauvek kao jedan veliki dokaz kako sam nekada voleo, mada znam da ću to osećati još dugo dugo prema mom malom anđelu !
Sada kuvam sutlijaš jer moj anđeo voli mleko podjednako kao i ja, ništa voda samo mleko, verovatno je od tolike količine bele tečnosti toliko nežan, lep i čist, moj anđeo.
Da li se ikada neko nastanio u vašem srcu, tu spavao, tu se budio, tu rastao, tu se protezao, smešio, sanjao? U moje srce jeste, ovih dana tu je sleteo i ostao moj mali anđeo.A moram priznati i u njegovom srcu je vrlo komforno, toplo, i sigurno.
Moj anđeo mi daje energiju, drži me za ruku i tako zajedno preskačemo oblake, trčimo poljima i zaranjamo duboko duboko u more.Pored mog anđela ja sam najveći i najlepši, ovaj put o lepoti anđela neću pisati to ću ipak zadržati samo za sebe.
Ovo slovo o ljubavi nekome može biti i mučno, nekoga će nasmejati, nekoga iznenaditi jer oni koji me ne poznaju ni ne znaju koliko u meni ima emocija, ali u svakom slučaju trebalo bi da vas podstakne da volite, da se setite koga ste i ko vas je voleo, da želite, jer verujte čuda se dešavaju. Ovo nije samo moja priča , proživeli ste je svi, i drhtaj i onaj pogled i onaj osmeh koji je samo vama dvoma znan, sve ono neverbalno koje čini da verbalno bude jače i iskrenije.
Mogao bih se vratiti u analizu svih proteklih 6 meseci i svih mojih dostignuća, postignuća ali i razočarenja i suza ali to će ići na kraju godine , ovi dani su ispunjeni osmehom i srećom i zato im je mesto ovde, među vama.Nije ni malo lako podeliti ovo sa vama čije su oči ponekad manje a ponekad više uprte u mene i moj rad, ali neka ludost od ljubavi me tera na to. Možda sve ovo i obrišem za koji dan pa ko je pročitao pročitao a možda sve ovo i ostane ovde zauvek kao jedan veliki dokaz kako sam nekada voleo, mada znam da ću to osećati još dugo dugo prema mom malom anđelu !
