Lutke su uvek bile prisutne  u mom  životu i nekako je uvek postojalo obožavanje i neka vrsta strahopoštovanja prema tim malim gumenim, plastičnim  lepoticama staklenih očiju sa prelepim sjajnim kosama i divnom garderobom..Od malena sam ih kupovao sestri kao poklon ali se i sam radovao svakoj koju je dobila od nekoga drugog, uvek su me opčinjavale one velike lutke koje su donosili iz Trsta, koje si samo mogao da gledaš raskrečene na bračnom krevetu u ponekim kućama ali nikako i da ih dodiruješ.Moj favorit je bila jedna u venčanici koju je imala moja komšinica Maja i često sam išao kod nje samo da bih mogao da je gledam.Barbi nikad nije bila moj izbor  a Blythe sam otkrio pre par godina i od tada sam nejn fan.Nešto  sasvim novo za mene su ove luckaste pomalo neobične malo strašne, bizarne  lutke koje pravi Julien Martinez francuski dizajner lutaka.Njegov svet lutaka je baš kao da ga je dizajnirao lično Tim Burton, ili su premeštene iz svih onih filmova, bajki, kojih smo se plašili a opet im se divili.