Share this Twitter Slashdot Technorati Facebook

DEPECHE MODE - Sounds of the Universe (Mute, EMI, 2009)
by Alexandar Mladenović, www.myspace.com/djxsalex



Ko sme da počne album toliko mračno da se ljubav zbog koje si u lancima (što je i ime pesme - In Chains) preslikava na lance kojima je svaki fan vezan da sa isčekivanjem nastavka? Posebna počast čeka najupornije u vidu praskavih gitarica koje razbijaju ovu ujednačenost, što će se ponoviti i kasnije na albumu. Oni koji svoje fanove stavljaju prvo "U lance" odmah zatim otvaraju "Rupu koju treba nahraniti" (Hole to Feed).
Opet mi se desilo isto - kada slušam novu muziku starih poznanika osetim da pevaju ode svojim fanovima, da je to ta (u ovom slučaju hiperrealistična) ljubav o kojoj se peva i kada sa tom idejom čujete stih "I’m sure That you mean the world to me", znate da svi osećamo isto, a kada to smemo i da kažemo, kamoli pevamo - to je hrabrost. Ovoga puta - Dave-ova, jer je glavni autor na ovoj i još dve numere.
Kao neko dugme na poligrafu odjekuje "Wrong" još u uvodu, efektno razrađujući temu iskrenosti preko priznanja. Po principu reakcije na ovaj prvi singl sa albuma - što se više puta čuje sve je bolji, po istom principu funcioniše i ostatak albuma. Do ekstaze ovde niska pogrešnog dovodi do hipnotičkog pratećeg vokala koji dominira u pozadini do kraja pesme!
U četvrtoj po redu "Fragile Tension" Dave Gahan veoma uverljivo peva i "It’s something magical in the air". I ovde je sint Alana Wildera organski vezivni element, a lude gitare opet potvrda da ima još puno lepog, još dovoljno nade...
"Little Soul" skoro nežno podvlači zrelost stvaraoca preko onog nekog broja godina, kada se pomiri sa krajem i kada je odgovor na pitanja šta posle u vašem naručju ili u kolevci.
Sledi neka vrsta zvučnog nastavka na prethodni album "Playing the Angel" zove se "In Sympathy" i kao zatišje pred buru uvodi nas u jednu od najefektnijih pesama albuma - PEACE: himnu pomirenju neke buduće Elektro zemlje sa neminovnim organskim nesavršenostima. Bonus BRAVO mora da se uputi zlokobnom uparivanju 2 jaka muška glasa u predobru celinu. Bura bi mogla da se nastavi i u "Come Back" Gahanovom autorskom dragulju, koja posebno brilira u refrenu prizivajući komadić koji nam nedostaje, a koji će se kad-tad vratiti (njegov stari porok).
Minijaturni instrumental "Spacewalker" mr.Gore posvećuje skoro preminulom pijanisti i imenjaku Martinu Dennyu, ocu exotike.
Završni poker otvara "Perfect": vraćajući nas u skoro uljuljkanu atmosferu ostatka albuma, uz ogromnu primetnost harmoskih modulacija, koje održavaju energiju da samo nedostaje naglašavanje ritma kao na samom kraju ili u brejku minut pre; Jahuća "Miles Away/The Truth Is" je treće dobroprihvaćeno čeljade Gahan ovde, dok je pretposlednju pesmu "Jezebel" čak i otpevao većinski autor Martin, valda zbog morally unwell vešticolike kurtizane koju on najbolje poznaje. Svakako ovo je pesmetina kakvu bi Marc Almond želeo u svojom opusu...
Zavesa se spušta na "Corrupt": neodoljivu asocijaciju na spomenuti "Violator" i možda najkompletniju produkcijsku celinu Bena Hilliera (odgovornog za zvuk na celom albumu).
Neka od najvećih muzičkih dela imaju kodu - veliko finale ili dodatak: ukoliko vaša verzija albuma nema još jednu Martinovu kantautorsku bravuru "The Sun and the Moon and the Stars", dodajte ovu kodu!

I remek delo najveće elektro grupe na svetu postavlja pitanje zašto je zrelost i punoća najčešće u mraku, a sledi i koliko može da se voli mrak?
U ovom slučaju stavite mi Lance, napunite Gladnu Rupu, jer to nije Pogršno, već Krhki Pritisak Dušice u Dopadanju Mira koji se Vraća sa Svemirskim Šetačem u Savršenstvo zagrljaja ponekad Miljama Daleke Jezebel koja je Oštečena (za razliku od Sunca, Meseca i Zvezda), mada i ovde pravu vrednost daje vreme (pitajte me već posle 20og maja).
PS- Pitanje patetike, opšteg mesta ili ponavljanja izfilozofirajte samo ako ne osećate ništa;-)

Comments

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."