Da razjasnim, živimo u doba konzumacija, odi - projdi, take it or leave it, a kada je muzika u pitanju, stvari izgledaju još sjajnije - noviteti iskaču svakog dana po sajtovima koji nude mogućnost javnog promovisanja kao zamenu za ugovore sa produkcijskim kućama. Ukratko, toliko novih mladih alternativnih ljudi na sceni  - a tako malo medijske pažnje za njih. Ko prati, zna da Evropa i Australija sada jesu plodno tlo za muzičko tržište. Obratite pažnju na imena kao što su  Mando Diao ( kupili su nas na Exitu 09. i stasom i glasom),  Robyn, Royksopp, Lykke Li, Erik Hassle, Tim & Jean, Delphic, Empire of the sun, Friendly Fires, Frankmusik..



Da, po koji spot nekih od njih se vrti po muzičkim televizijama, ali u pitanje dovodim rezone i uslove za nominacije za bilo kakve dodele muzičkih nagrada. Uz svo dužno poštovanje gćici Knowles na zavidnoj telesnoj i pevačkoj snazi, dosadilo je da stalno iste face srećemo na ekranima. Amerika jeste veliko tržište , ali gotovo sve što se tamo napravi i zavredi medijsku pažnju može se okarakterisati kao USA turbo folk. Iznova nas iznenađuju brojne Rihhane i Miley Cyrus  i razni drugi svi-smo-isti-samo-nam-je-boja-kože-drugačija izvođači koji ne nude ništa novo.



Dakle, nagrade pokupiše manje više očekivano, njuške koje godinama žare i pale, a od svih tih izvođača najveću pažnju trebali su dobiti najmlađi i najnoviji. Britanski dvojac La Roux (jeste da im je svaka pesma slična, ali to je i dalje drugačije od mase ostalih) ponudio je nešto novo, Daniel Merriweather je iz Australije doneo prizvuk indie-pop zvuka obojen njegovim upečatljivim grimasama tokom pevanja, a Kings of Leon su se već ustoličili kao dostojanstveni naslednici svih muzičara koji su vredno radili na rock kulturi.
Da li iko zna za Jack Penate? Britanac čiji se spotovi jesu pojavili na MTV-ju, ali on i dalje iako ne kao potpuni novajlija, ipak nije prihvaćen spram kvaliteta koji nesumnjivo poseduje.  I još jedno pitanje - Da li je moguće da pop trash može da dobije bitku protiv neprikosnovenih Darkwood dub (ovog puta iz mene zaista ne govori patriotizam)? Zato se često i zapitam - Ko uopšte glasa za te ljude?



Ali, opet ne treba sve shvatati lično i doslovno. Jer ni MTV nije ono što je nekad bio, pa se u skladu sa tim menjaju i publika i mišljenja iste. I zato ne treba očekivati od takve kulture da preokrene stvari u korist nekih ljudi koji imaju drugačiju misiju i stav - jer to obično nije u harmoniji sa profitom. A do tada, što bi Robbie Williams svojim dlakavim prsima poručio ‚‚Cancun a son gout‚‚, ili svako po svom izboru. Ja glasam za individualce... Uvek..

Ivana Stojković