Dobrodošli u najličniju prostoriju sveta kantautorke i pevačice Aleksandre Kovač. Već na prvo slušanje novi album Maki podseća na jedno od kulturnih užasa naše sadašnjosti: da nema kraja vremenu u kome kvalitetni rad mora do kraja da se odradi samostalno, bez bitnije institucionalne podrške. (Gde su opet PGP i ostali samohvale puni izdavaci?! da ne spominjemo hronično ne postojanje kulturne politike, u kojoj bi kvalitet morao da bude podrazumevana strategija..)

Posle dobrojutarnje "To je to" dobrodošlicu u sve aktivnosti želi hit "Hoka Hej" sa jakim pečatom tata Kornelija i ujedinjenih hitova ponovo aktuelnog starog zvuka, koji u ovom slučaju isprva asocira na Stevie Wonder-a, ali iz drugog pogotka stižemo do Quincy-ja Jones-a...
Hronoliški prva balada na koju nailazimo je "Heroj", čija se snaga najočitije prihvata u slušanju pojedinačno, van albuma, za razliku od sledeće vanvremenske "Nedostaješ mi", koja je samo jedna od numera koja funkcioniše svakako - i zajedno i odvojeno; jedna od onih uz koju se lako plače (a ako se uz nešto zaplače - znači da je pogodilo)...
Drugačija dirljivost, dirljivost sa ritmom, u "Opet Sam Tu" najviše asocira na K2, dok sve više textualni pasaži usmeravaju Aleksandrine textove, na predivno zaveštanje magicne lirike majke Spomenke.
"U Jednoj Sekundi" je peripetija ka rok zvuku, u kojoj će se prepoznati sve buntovne devojčice i koja opet započinje staru temu sta bi Aleksandra sve dobila da je rodjena i da ima uslove da radi negde bliže zemljama zalazećeg sunca...
Za završni kvintet pesama albuma spremite one maramice od ranije; a čak i ako ih ne koristite, imaćete priliku da se ježite uz zaljubljivanje kroz slatku nesigurnost pesme "Halo?", raspilavite uz špansku melodičnost "Cuando No Estas Aqui", evergreen-išete uz mog favorita sa albuma "U Mojoj Sobi", osnažite uz "Remembering Love" (uz koju ne može da se ne primeti koliko AK skoro reperskom preciznošću niže reči na engleskom) i da se uz prvi singl "Da Li Nekad Sanjaš San" vratimo u detinjstvo (uz melodiju možda nekog od budućih Disney-mjuzikla). Naravno, kad istekne i 40i minut albuma "U Mojoj Sobi", jasno je da je došlo vreme za spavanje i snove, dakle ukupno čitav dan Aleksandre Kovač.
Ljubitelji detalja osim besprekorne produkcije mogu da usmere svoju pažnju na završetke pesama, posebno "Halo?" i "Opet Sam Tu".
Neka se više ne spominje koliko nam nedostaje K2, ni koliko su svi šokirani koliko Aleksandrina publika ne falšira, ni koliko je glas AK sa jedne strane precizan i moćan a sa druge vesnik najtananijih filigranosti, ni koliko je nemoguće savršenije producirati perfektno slaganje vokala, ni koliko je ceo tim na izdanju usmeren ka Aleksandri, ni koliko u ovoj muzici mogu da uživaju i oni koji nisu samo ljubitelji komercijale, ni koliko je ovo najbolji album Aleksandere Kovac (možda samo zato što na njemu nema Lutrije), ni koliko je teško a izvodljivo da u jednom cd-u za velike mogu da uživaju i mali, jer je to bilo očekivano od nekoga ko pomera standarde, već je vreme za zaslužen hvalospev albumu koji je sam po sebi hvalospev pop muzici, u njenom najširem smislu - i melodiji i aranžmanu i jednostavnosti i emociji!
A samo jedna soba... I samo jedan dan...

Aleksandar Mladenović