Odavno su došla neka čudna vremena. Sad - kao da se jos više umire.
Posle smrti Coreya Haima i Ksenije Pajčin i onih silnih skorih tragedija u prirodi, na ulicama i u porodicama; posle smrti oba brata Karington - prvo Blejka (John Forsythe), pa Bena (Christopher Cazenove) i basiste benda Hall & Otes i pronalazača frizbija, došlo je vreme za još jedan IN MEMORIAM - Malcolmu McLarenu. Umro je u 64oj godini, a globalno je prepoznat jos 1976e godine kao glavni i odgovorni urednik uspeha Sex Pistolsa, za šta im je trebalo dve godine i svet je opet bio drugačiji. Predstavljao se kao manipulator medija, muzički inovator, a pre 10 godina kandidovao se za gradonačelnika Londona. Osim grupi Sex Pistols bio je i menadzer sastava New York Dolls, Adam and the Ants i Bow Wow Wow.

Malcolm Robert Andrew McLaren (22 January 1946 – 8 April 2010) posle detinjstva u Londonu putuje po Evropi susrećući se sa studentima umetničkih skola i drugim aktivistima u kulturi. McLaren 1971e sa Vivienne Westwood, majkom svog sina (kasnije koosnivač brenda Agent Provocateur) otvara boutique na 430 King's putu u Chelsea-ju. Prvo su promovisali ime Let It Rock i Too Fast to Live Too Young to Die, da bi se pod prodajnom etiketom Sex i kasnije Seditionaries prodavali prvi modni radovi Vivien i Malkoma).

Prvi životni preokret doživeo je u prvoj poseti New Yorku 1971e kada odlepljuje na koncept bučnog macho benda u visokim potpeticama - New York Dolls mu postaju inspiracija, a on njima - menadzer, ali saradnja ne traje dugo. Povratak u London vrlo brzo odvodi ga na probu svoje prve atrakcije - Sex Pistolsa.
Sledi saradnja sa  Adamom Antom (Adam and the Ants), kasnije sa Bow Wow Wow, i prvo izdanje pod svojim imenom 1983.godine (Duck Rock) i opet je tu novi zvuk sa elementnima etna i hip-hopa. Promociju novog zvuka potvrdjuje sledece godine s albumom Would Ya Like More Scratchin', da bi McLaren vec sledecim projektom u svoj muzički izraz ubacio i operu, hit single Madame Butterfly i album Fans (1985) jos uvek predstavljaju masterpiece koji nas je uveo u lounge/chill out muzicki pravac. Početkom devedesetih učestvuje u raznim TV projektima ,a '93e objavljuje poslednji solo album u 90-im "Paris", posle kojeg slede izdanja muzičkih saradnji, remixa i učestvovanje na kompilacijama filmske muzike. Do kraja života učestvovao je i u filmskim projektima (Fast Food Nation), muzičkoj produkciji (jos 2 solo albuma Tranquilize i Shallow – Musical Paintings), modnim i TV projektima.