Visitors

We have 128 guests and no members online

www.dvehiljadeosma.rs

Happy New Year 2008Odavno razmišljam da li da počnem sa blogom,ali uvek mi nešto govori da ne treba.Večeras dok sam radio u Atriumu odjednom je krenula da mi prolazi u slikama i emocijama cela 2008 i pomislih zašto je ne bih podelio sa vama, žašto ne rezimirati godinu iza mene u ocekivanju one koja dolazi.Možda je to pravi nacin da svako od nas podvuce crtu i krene dalje sa novim ciljevima i idejama.
-2008 sam docekao na Floridi, ni sam nisam bio svestan da sam tamo , da su oko mene veseli i rasterećeni Ameri kojima taj dan znači koliko i bilo koji drugi, kojima sam bio čudan onako evropski doteran dok su oni svoje slavlje slavili u bermudama i japankama jer je bilo nekih 28 stepeni.


Iako sam otišao bez nekih očekivanja po prvi put tako daleko od svih meni dragih i svega što čini neki moj život, vratih se kako su mi neki rekli promenjen.Čudno zvuČi ali te promene sam tek postao svestan vremenom,i to ovde , u Srbiji.
Čovek se stalno menja , svako novo iskustvo nosi i unutrašnje promene,kažu, a ja sam shvatio da sam tad porastao, sazreo,tamo sam neke stvari mnogo jasnije razumeo i video.Kako svoj život , tako i ljude, situacije ,sve što ga cini.
Neću da zahvalim Americi ali hoću tim ljudima koji su me tamo okruživali, koji ne vode tudju politiku, koji žive samo svoj život i gledaju da im on bude što lakši i lepši.
Posetih ja i New York , grad o kome sam cesto maštao i mnogo znao.Kada sam,kročio iz taxija na Manhattan shvatio sam da ja nikada odatle nisam nigde ni otišao, da je taj miris nešto što sam odavno nosio u sebi ali tek sad sam ga prepoznao.Shvatih ja tako u 40-oj da do tada nisam ni znao niti osetio šta je to sloboda, ona prava unutrašnja , kada si svoj i nekako na svome.
St.Pete, Ed, Željko, Detour, tranvestiti, Alicia, Alexis, Coco, Iman,Manhattan, Dača, Milena i Alex su mi pomogli da odrastem u 40-oj
-Povratak u Srbiju i prvi sms na 063 bio je da je izgoreo Lounge caffe, mesto gde sam provodio najlepše dane kako kao DJ tako i kao gost, bio sam u šoku, šok sam i potajno imao u sebi od svega u Americi ali on je sad explodirao i pretvorio se u tugu i izolovanost.
Deca koja su tamo uživala baš kao i ja više nisu među nama, a ljudi koji su nam napravili tako lepo mesto sada su u zatvoru, nečijom greškom ili nekom nepravdom osuđeni na mnogo godina.Nadam se da ce 2009 ispraviti to.
- 2008 sam trebao biti pozicioniran na novo radno mesto,ali posle svih dogovora , pregovora ja sam ostao gde sam ,samo sa još više posla, a nekim drugim kanalima te pozicije pripale su drugima.Bio sam tužan,mislio sam da je nepravedno i da sam svojim radom ipak zaslužio da budem modni urednik tako zvucnog izdanja, jer sam dokazao da ja to sve i te kako umem.
Ovako dislociran od modnog establišmenta shvatam da je dobro da sam ovde, da je dobro što sam još uvek isti, da je dobro što u prestonicu idem kada ja želim jer tad shvatim da sam željen.
Iako pripadam poslom ali i načinom na koji živim i pre tog posla tom istom modnom svetu shvatam sve više da sam drugaciji, možda ne bolji u poslu, ali iskreniji, pošteniji, vaspitaniji.
Shvatio sam da nekome ni belo odelo neće pomoci da bude deo te priče , a nekome je dovoljan bedž na reveru i da bude prepoznat.
-I ove godine sam uradio na Fashion weeku, u okviru revije trendova "Candy shop" trend.Zadovoljan sam
-Uradio sam mnogo dobrih editorijala,za JOY i CKM i sve se nekako sa mnom promenilo, sazrelo pa i sam JOY, nekako je ozbiljnije, a to pravi ljudi prepoznaju, čitaoci to osete.
Dobio sam divnu ekipu, novu, imam pravog, vrednog i modno osveštenog asistenta Lazu, organizatorku Maju koja olakšava život i posao,fotografa Bojana koji vidi modu na modelu i koji stavlja pecat na svaki moj rad, urednicu sa kojom sve tece glatko, jasno do perfekcije.To je ekipa sa kojom radim i koju bih svugde ako ikada bude prilike poveo sa sobom.
-IN radio je proslavio 10 rodendan, dobili smo frekvenciju i od jeseni smo na 101 mhz.Moja velika ljubav, muzika i IN radio prisutni su kroz celu 2008, kako kroz emisije koje radim tamo tako i kroz druženje i jedini pravi iskren smeh sa ljudima koje obožavam a da oni toga nisu ni svesni.
- Nisam znao do skoro koliko ljudi pričaju o meni, koliko sam im intrigantan ili interesantan, to vec oni znaju.Koliko ljudi iz modne branše imaju dobro mišljenje o meni i koliko neki od njih ne priznaju moj rad.
U modi nema kolegijalnosti kao ni u DJ-ingu, čudno , jer nekako iste ljubavi nas vežu ali uvek je tu neko ko misli da je bolji , ko misli da je iznad ostalih.Ni kao modni urednik a ni kao DJ nisam razmišljao o tome gde sam i na kom mestu, to procenjuju čitaoci i klaberi a ne mi sami.Na svu sreću i jednih i drugih ima mnogo kada su u pitanju izdanja ili klubovi za koje radim
-2008 sam posle dugo odbijanja napravio Facebook profil i evo već mesecima sam ovde, pa čak sam došao i do ove faze da sa vama delim neke svoje najtananije misli i osećanja.Ovde sam stekao neke nove poznanike ali i prijatelje, vi ste trenutno moj odmor i sva dobra energija koja mi treba da bi gurao dalje.
-zaključio sam da je Vojvodini tj.Novom Sadu potrebna ozbiljna modna priča, da moram nešto uraditi po pitanju budjenja vojvođanske modne scene jer ovde vladaju modnikriteti (mediokriteti), ovde niču modne agencije bez ozbiljnih modela, a toliko lepog sveta šeta ovom ravnicom.
-2008 sam radio kao stilista na Budvanskom festivalu i to u oficijelnom delu, sa voditeljima.Moram priznati da me je bio strah nazvati Olivera Mlakara i pitati ga kako će on izgledati tih večeri i staviti mu se na raspolaganje u vezi sa njegovim stajlingom.Tu u Budvi sam upoznao i družio se sa Ninom Sever , plavom iz Videosexa jer crnu (Anju Rupel) sam upoznao par godina pre, ponekad nekim sticajem okolnosti zvezde vaše mladosti ipak dodu u vaše živote .
-uradio sam stajling za fenomenalan editorijal u magazinu Fame sa Exit team-om
-Radio na Exitu i slušao omiljeni Gossip na main Stage-u
I opet zakljucio dami se ne dopadai to što su postali mainstream i što su se odrekli onih od koji su o muzici učili, mislim na IN radio a prihvatili sve ono što traži široka narodna masa mislim na radio AS.
Srbija je ovo i nikad neće biti nešto drugo!Mainstream vlada!
-Putovanja su ono što vredi i što svima preporučujem, druga, tuđa lica, priče, osmesi, gradovi, jezici, neke nove slike to je ono što ne može zameniti niti jedan fakultet, niti jedna knjiga .Samo putovanja mogu da vas obogate i duševno ispune.Putovanja su refresh!
Cesto sam odlazio do Budimpešte , baš iz tih razloga , najbliža je a opet je inostrana.
Springfield me je nedavno poslao u Madrid.Jedan divan put, grad i novi prijatelj Kristian, to cu morati ponoviti i to što pre , da bi nadoknadio neke propuštene stvari.
-u avgustu sam radio pod pokroviteljstvom pokrajine i RTV ,na svečanosti dani Vojvodine u Budimpešti, i još uvek ostao neisplaćenog honorara.Pomislio sam da je RTV ozbiljna medijska kuca , ali ovo me je totalno razuverilo.
-Uradio stajling za reklamnu kampanju salona nameštaja Zećanka iz Podgorice.
-2008 sam radio stajling na izboru za Oriflame-ovu majku i ćerku.Iako sam imao malu tremu od tog zadatka ipak želja za izazovom je pobedila i uspeo sam da stilizujem 22 različite žene, 22 divne majke i ćerke.U pamćenju će ostati vrlo drage Zorica i Klara Akerman i Maja i Sabrina Kapetanovic, sa njima ću siguran sam često popiti kafu.
-2008 sam uradio divan intervju sa Isidorom Bjelicom za TV Panonija.
-Na sajmu knjiga je izašla knjiga Modni Vavilon za koju sam napisao preporuku i nekim čudom se moja rečenica našla na naslovnoj strani knjige.Nekim kolegama nije bilo ni milo ni drago ali šta mogu, ja sam bio odabran.
-2008 sam se zaljubio nekoliko puta, svaki put je bilo promašeno, jednom se neko poigrao sa mnom i mojim osećanjima , jedna osoba je upotrebila lažni identitet, a mislio sam da smo prijatelji,ta osoba je preškrabana kako u životu tako i u srcu.
S jeseni sam odživeo svoju prvu virtualnu ljubav, trajala je par dana , ali je osecaj bio onaj pravi,žmarci, trnci i sve ostalo poznato iz tinejdž dana.Sad mi je smešno kad pomislim na to, ali i to je bio izazov,ovaj put virtualni.
Jednu noć sam imao vrlo blisko druženje ali druga strana posle svega želi samo druženje bez bliskosti tog tipa, nekako mi prijateljstva sa novim ljudima idu od ruke, a ja želim nešto više jer ne postižem da negujem ni odnose sa starim prijateljima.
Biti sam postaje moje prirodno stanje :), ali ok je !
Saznao sam i da sam u ljubavi sa nekim ljudima iz mog okruženja, da sam se sexao sa nekima koje ni ne poznajem,da se toliko njih otima oko mene...Pitam se gde ja živim,i da li sam ja negde u Diznilendu pa ništa ne vidim i ne čujem.
Pitam se tako ponekad kako je moje srce tako lako osvojivo a ja vec dugo sam.
-2008 sam uradio mnogo žurki,revija...
-2008 su neki prijatelji postali manje dragi a neki više, to je valjda normalno, neki bliski ljudi su pogrešno shvatali naše prijateljstvo, neki su cenili to po broju telefonskih poziva, punih kesa koje im pružim kao poklon a neki opet nisu umeli da cene sve što sam učinio za njih, kako se životne situacije igraju sa nama , kako se svako prijateljstvo po nekoliko puta u svom veku trajanja dovede u iskušenje, neka opstaju ali neka se bogami i gase.
Necu da žalim zbog tih koja zamiru već ću da se radujem nekim novima koja se grade.
Kako reče mama moje prijateljice,ljudi iz moje blizine bi se postideli kada bi zavirili u moje srce, šta da kažem, žao mi je što je to tako.
Bol koji mi nanesu ja pretočim u rad, jer sva lepota poslova koji radim je kompenzacija za to što boli, nedostaje, sve za čim čeznem.
-2008 sam ostao željan svojih najbližih i često pomislim kako im retko kažem koliko ih volim, jer to se nekako podrazumeva.Znam da će mi jednom biti žao!
-kako bivam stariji tako mi sve više nedostaje Crvenka, kuća, roditelji, i moje staro okruženje , moji iskreni dobri i dragi prijatelji koje od posla ne stižem ni da nazovem a kamoli vidim.
-Na jesenjem Fashion Weeku , koji nisam posetio opet sam radio muziku za revije sastara Proković i Bate Spasojevića.
-Bio sam angažovan ispred Gradske Kuće i službe gradonačelnika da u Andrevlju održim kratko predavanje sekretaricama iz Gradske Kuce o odevanju i dress kodu na njihovom radnom mestu,.Još jedno lepo druženje, iskustvo ali i dokaz kvalitetu onoga što radim.
-Krajem godine sam uradio i svoju prvu reklamu, tj. stilizovao sam Cecu Bojković, Vesnu Čipčić( malo manje jer se nije dala) i Olivera Njega prema scenariju moje drage prijateljice Lune Lu, to bi trebalo već da krene početkom 2009.
Još uvek nemam Pinokijev nos da bi parao njime oblake već sam čvrsto na zemlji i koliko svoj toliko jednim delom vaš.Iako su mi neki prijatelji savetovali da bi trebao biti manje dostupan , ipak mislim da to nije moj stil.
I nekako sam sretan, zadovoljan,i što sam U Srbiji, i što ovo delim sa vama .
Dok ovo čitate ja ipak param oblake ,ali samo par sati dok prelećem Atlantik,toliko svako sebi treba da priušti u životu i posle da sleti s osmehom :)

Joomla templates by a4joomla